2015 йил 20 август куни қабул қилинган «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий мулкни, тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга қаратилган ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги қонунга мувофиқ Солиқ кодексига ўзгартириш ва қўшимчалар киритилди. Бу ҳақда «Norma.uz» хабар бермоқда .
Фото: gazeta.uz
Хусусан, кодекснинг 18-моддаси якка тартибдаги тадбиркор Вазирлар Маҳкамаси томонидан белгиланган тартибда ходимларни ёллашга ҳақли эканлиги ҳақидаги иккинчи қисм билан тўлдирилди. Киритилган ўзгартишларга асосан, солиқ ҳисоботи солиқ тўловчи томонидан муҳр билан тасдиқланиши кераклиги ҳақидаги талаб энди фақат кичик тадбиркорлик субъекти бўлмаган юридик шахсга нисбатан амал қилади.
Шунингдек, 89-модда бешинчи қисм билан тўлдирилди, унга кўра, солиқ текширувини тайинлаш тўғрисидаги буйруқнинг ижроси суд томонидан тўхтатилган тақдирда, солиқ текширувини ўтказиш муддатини ҳисоблаш ҳам тўхтатилади.
Кодекснинг 91-моддаси тадбиркорлик субъектларининг молия-хўжалик фаолиятини режали текширишлар фақат охирги режали текширишдан кейинги, лекин янги текшириш ўтказилаётган йилдан бевосита олдинги беш календар йилдан кўп бўлмаган даврни қамраб олишини назарда тутади.
Кодексга солиққа оид ҳуқуқбузарликлар учун жавобгарликка тортишнинг умумий шартларига дахлдор ўзгартишлар ҳам киритилди.
Хусусан, 108-модданинг саккизинчи қисми энди қуйидаги таҳрирда баён этилади: «Солиқ тўловчи томонидан солиққа оид бир неча ҳуқуқбузарлик содир этилган тақдирда, жарима тарзидаги молиявий санкциялар унча оғир бўлмаган молиявий санкцияни оғирроқ жарима билан қамраб олиш ёхуд тайинланган жарималарни тўлиқ ёки қисман қўшиш орқали солиққа оид ҳуқуқбузарликлар мажмуи бўйича қўлланилади. Бунда жариманинг узил-кесил миқдори жариманинг юқори миқдори назарда тутилган ҳуқуқбузарлик учун белгиланган энг кўп миқдордан ошиши мумкин эмас».
Шунингдек, агар солиқ тўловчи биринчи иш бўйича қарор чиқарилгунига қадар солиққа оид яна бошқа ҳуқуқбузарликлар содир этганлиги иш бўйича қарор чиқарилганидан сўнг аниқланса, 108-модданинг саккизинчи қисмида назарда тутилган қоидалар бўйича жарима қўлланилиши белгилаб қўйилди. Бу ҳолда, суд томонидан солиққа оид ҳуқуқбузарликлар мажмуи бўйича тайинланган жарима миқдорида биринчи қарор бўйича тўланган жариманинг суммаси ҳисобга олинади.
Бундан ташқари, молиявий санкцияларни қўллаш тартибига ҳам ўзгартиришлар киритилди. Жумладан, 112-модда тўртинчи қисм билан тўлдирилди. Унга кўра, «қўлланиладиган молиявий санкция ҳуқуқбузарликнинг оқибатларига номутаносиб бўлган, жавобгарликни енгиллаштирувчи ҳолатлар аниқланган тақдирда, шунингдек ҳуқуқбузарнинг моддий аҳволини инобатга олиб, суд ушбу Кодекснинг 17-бобида назарда тутилган молиявий санкциянинг энг кам даражасидан ҳам камроқ, бироқ белгиланган санкция энг кам миқдорининг 25 фоизидан кам бўлмаган миқдорда, сабаблар ва асосларни албатта кўрсатган ҳолда молиявий санкция қўллашга ҳақли».
Batafsil | Подробно | Read more... Daryo
Related News
Top News
-
14 may kuni harorat 38 darajagacha ko‘tariladi.
«O‘zgidromet» 14 may, seshanba kuni kuzatiladigan ob-havo to‘g‘risida ma’lumot berdi..
-
Farosatdan "qisilgan" odamlar - foto.
Tozalikda yaponlarga havas qilamiz, ammo ularday bo‘lishga urinib ko‘rmaymiz. Buni O‘zbekiston ko‘chalarida yurib, har yoqqa uloqtirilgan...
-
Ukraina Vovchansk uchun janglarda Rossiya taktik muvaffaqiyatga erishganini ma’lum qildi.
Ukraina Qurolli kuchlari Bosh shtabiga ko‘ra, Xarkiv yo‘nalishidagi vaziyat murakkab va dinamik ravishda o‘zgarib bormoqda. Uning ma’lumotlariga...
-
Rossiya qo‘shini Xarkiv oblastida «yo‘qotishlar bilan hisoblashmasdan» oldinga yurmoqda. Urush suratlari.
Ukrainada urushning 809-kuni o‘tdi..
-
2025 yilda ko‘mir qazib chiqarish hajmi 10 million tonnaga yetkazilishi kutilmoqda .
Prezident Shavkat Mirziyoyev 13 may kuni ko‘mir qazib chiqarishni oshirish rejalari taqdimoti bilan tanishdi. .
-
«Fuqarolar yig‘ini raisi saylovi to‘g‘risida»gi qonun loyihasi e’lon qilindi.
Fuqarolar yig‘ini raisi lavozimiga nomzod tegishli hududdagi ko‘chalar, ko‘p kvartirali uylardan doimiy yoki vaqtincha istiqomat qilayotgan saylash...