2015 йилнинг ўтган даврида Наманган вилояти фуқароларидан 163 753 нафарига биометрик паспортлар ягона тизимдаги компьютерлар орқали расмийлаштириб берилди. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот маркази хабар бермоқда.
Фото: gazeta.uz
Ҳозиргача 770 мингга яқин фуқаро биометрик паспорт билан таъминланди. Бир кунда вилоят миқёсида ўртача 1200 нафар фуқаронинг биометрик маълумотлари қабул қилиниб, яна шунчасига биометрик паспортлар тарқатилмоқда. Фуқаролар биометрик паспорт олиш учун ариза топширганидан сўнг 15 кунлик муддат ичида биометрик паспортларини ҳужжат топширган паспорт бўлинмасидан олмоқда.
Фуқароларнинг паспорт тартибига тўла риоя этишини назорат қилиш мақсадида ўтказилаётган «Паспорт-виза», «Тозалаш» ҳамда «Мақсадли тадбирлар» ойликлари давомида эса паспорт-виза тартиботига риоя этмаётган 8670 нафар шахс аниқланиб, улар Ўзбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг тегишли моддаларига асосан жаримага тортилди. Уларнинг 8487 нафарини Ўзбекистон Республикаси фуқаролари, 65 нафарини МДҲга аъзо давлат фуқаролари, 18 нафарини эса хорижий давлат фуқаролари, 100 нафарини фуқаролиги бўлмаган шахслар ташкил қилиб, уларга жами 1 052 370 562 сўм миқдорида жарима солинди ва ўрнатилган тартибда ундирилди.
Шунингдек, 64 нафар хорижий ҳамда МДҲга аъзо давлатлар фуқаролари республика ҳудудида қолишга қонуний асослари бўлмаганлиги учун ўрнатилган тартибда мамлакат ҳудудидан чиқариб юборилди. Хорижий ва МДҲ давлатлари фуқароларини қабул қилиш қоидасини бузган 93 нафар хонадон эгалари аниқланиб, уларга нисбатан ҳам қонуний чоралар кўрилди.
Жорий йилнинг ўтган даврида вилоят ҳудудида жойлашган корхона, ташкилот ҳамда муассасаларда ҳам паспорт қоидаларига риоя этилишини назорат қилиш бўйича 389 та текширув ўтказилиб, паспорт тартиби қоидаларини бузган 28 нафар масъул шахсга нисбатан қонунда белгиланган тартибда чоралар кўрилди.
Batafsil | Подробно | Read more... Daryo
Top News
-
Teng sheriklik, savdo va migratsiya: O‘zbekiston–Koreya aloqalari haqida mutaxassislar bilan suhbat.
Koreya Respublikasi prezidenti Yun Sok Yol 3 kunlik davlat tashrifi bilan O‘zbekistonda bo‘ldi. Rasmiy Toshkent ikki ma’muriyat davrida ham Koreya...
-
KXDR Janubiy Koreya bilan chegarada himoya devori qurishni boshladi - OAV.
Hozircha Shimoliy Koreyaning maqsadi noaniqligicha qolmoqda, devorning qanchalik baland yoki kengligi ham ma’lum emas..
-
-
100 yil oldin O‘zbekistonda Qurbon hayiti qanday nishonlangan? Arxiv suratlar.
Arxivlarda o‘zbekistonliklar o‘tgan asrda Qurbon hayitini qanday nishonlaganiga oid fotolar, juda kam bo‘lsa-da, saqlanib qolgan. Asosiy tarixiy...
-
"Милан" ярим ҳимоячисини сотишга қарор қилди
"Милан" ёзда ярим ҳимоячи Алексис Салемакерсни сотмоқчи.
-
Yevrosiyo bo‘ylab Tinch okeanidan Atlantika okeanigacha – dunyoning eng uzun temiryo‘l yo‘nalishlari qayerda joylashgan?.
2014 yilda Xitoy “Yangi ipak yo‘li” nomi bilan yangi temiryo‘l yo‘nalishi ochdi. Bu yo‘nalish uzunligi 13 052 km bo‘lib, unda poyezd Xitoyning Iu...